| ako sam umoran, hronično neispavan. Sve mi je nekako čudno, svestan sam da sam popularan i da ne mogu da idem ulicom a da mi neko ne priđe, ali ljudi misle da je meni to super. Mali su to novci za to što mi se dešava… Neke stvari su lepe, stvoriš prijateljstva, ali ima i neprijatnih. Neko bi rekao da sam se za sve ovo vreme navikao, ali meni je sve teže i teže. Uopšte se ne osećam kao pobednik, niti se ponašam kao da sam pobedio, počinje priču za „Blic” poznati pčelar iz Kupinova Miki Đuričić, koji je pre mesec dana napokon uspeo da pobedi „Velikog brata” i osvoji 50.000 evra. Sa Mikijem smo proveli dan na „Salašu 137” kraj Novog Sada, u kome radi kao kuvar. Ispričao nam je da mu je pobeda donela mnogo toga - i dobrog i lošeg…
- Umoran sam od svega, voleo bih da odem negde, ma… na pet godina. Treba mi mir. Treba mi odmor od ljudi. Sve mi je to besmisleno, šta će nekome moj autogram - priča Miki dok ulazimo u kuhinju salaša.
S obzirom na to da se vratio sa poljoprivrednog sajma tik pred naš dolazak, nije stigao ni da se presvuče u kuvarsko odelo, pa se vrlo brzo i umazao dok nam je pokazivao kuvarske veštine.
- Hajde da probamo ovu supicu - rekao je Miki sa smeškom, i utom mu je sve kanulo po majici.
- Ustanem ujutru. Uglavnom napravim topli obrok za sve ovde. Ako dođu neki specijalni gosti, onda i njima nešto skuvam. Najčešće pripremam divljač, pite, gulaš, južno američke specijalitete, tortilje… Trenutno manje radim. Družim se sa ljudima. Često mi dođu prijatelji, a uveče ostanem sa tamburašima do jutra. Milina. Salaš je predivno mesto - priča Miki dok mu se u glasu oseća neka seta, tuga, bol…
- Istina je, krenulo je nabolje. Ali ja ne mogu da se opustim. Ne mogu da se naviknem. Sve čekam da se dogodi to nešto loše - priča Miki, koji ima bezbroj planova - da otvori restoran, vodi emisiju o kulinarstvu, jednog dana pobegne u Argentinu…
- Planiram da zajedno sa prijateljima otvorim restoran u Vojvodini. A za nekoliko godina, ako taj restoran dobro proradi, možda bih i otišao u tu Argentinu. Tamo jedan moj drugar uskoro otvara neka letovališta, sojenice i zvao me je da kuvam srpske specijalitete - smeje se Miki i otkriva da će uskoro postati i voditelj.
- U pripremi je emisija o kulinarstvu. I to je sve što ću vam otkriti. Miki je zaljubljive prirode i u svakom „Velikom bratu” neka ukućanka je zarobila njegovo srce.
- Zaljubio sam se. Imam devojku, lepo se slažemo. Odgovara mi. Da nema nje… Ma, ona me vraća u život. Volim je baš! Volimo se - ne krije Miki kome se kada je spomenuo ljubav lice odmah ozarilo. Pitamo ga da li možda slede brak i deca.
- Ljudi mogu da žive i bez papira. Šta znači papir ako nekoga voliš? Porodicu možeš da zasnuješ i bez braka. Brak je propala institucija. A što se tiče dece… Mislim da sam ja neodgovoran po prirodi i još nisam spreman za to. Mislim da u ovom trenutku ne bih bio dobar otac - iskren je Miki.
Pre nego što je pobedio u „Velikom bratu” Miki je retko kada išao u Kupinovo.
- Volim da odem u Kupinovo kod mojih. Odem dva puta nedeljno, uzeo sam neka kola od drugara, pa putujem. Planiram neki biznis i sa roditeljima. Uzeo sam neke koke nosilje, pa da se bavimo proizvodnjom - zaključuje Miki.
Neću u politiku
- Ne planiram ništa u politici. Veoma sam razočaran u situaciju. Za vreme Miloševića nikada nisam imao želju da napustim zemlju, bio sam politički aktivan, borio sam se. Sada imam želju da odem odavde, da nestanem, totalno sam razočaran. Kada sam devedesetih godina bio aktivan u politici, ljudi su mi govorili da su svi isti, nisam to želeo da prihvatim, a na kraju se ispostavilo da je to istina. Možda se vratim u VB
- Ko zna. To se nikada ne zna. Možda za deset, dvadeset godina, kada svi budemo imali pedeset i više, naprave „Velikog brata” sa svim pobednicima. Onda bih možda ušao. Bilo bi interesantno i da uđem u neki strani, bio bih favorit. Šta vi mislite? Ma, šalim se. Izvor: Blic
|
