Šta je sa novim albumom, hoće li se pojaviti do kraja godine, kako si u nekoliko navrata najavila, ili će to ipak biti tradicionalno u periodu oko tvog rođendana?
Ništa od CD-a pre juna 2010! Trenutno ne radim ništa, malo sam se ulenjila i lepo mi je ovako. Neka prođe leto, pa polako. A i Marina Tucaković je u gužvi. Svi smo željni odmora, a i nisam vezana za rokove. Otom-potom, biće i novog albuma. Neću ništa da forsiram. Zasad samo osluškujem melodije.

Hoće li nove pesme pratiti veliki beogradski koncert, kao što je to bilo sa CD-om “Idealno loša”?
Ne bih imala ništa protiv da mi se dogodi još jedno „Ušće“, ali o tome zaista u ovom trenutku ne razmišljam. Ima vremena…

Marina Tucaković je nedavno otkrila deo teksta koji je napisala za tvoj novi album, a za koji joj je, kako se pretpostavlja, inspiracija bila tragedija koju je zimus doživela. Kako si reagovala kada si prvi put čula stihove “Nema duge posle tuge”?
Kako Marina nije umetnik koji piše na banalan način, ne čudi što se svako može prepoznati u njenim stihovima. Nas dve sarađujemo više od 15 godina i svaka od mojih pesama koje su uglavnom prožete tugom, ljude dira pravo u srce. Kada je konkretno o ovoj pesmi reč, plakala sam kao malo dete kada sam je prvi put čula.

Baš za tu pesmu muziku je napisao Željko Joksimović. Otkud saradnja između vas dvoje?
Željko i ja smo dugogodišnji prijatelji, a i on je vrlo svestran kada je reč o muzici, tako da nema ničeg čudnog niti novog u tome. Inače, pesma „Nema duge posle tuge“ rađena je za Viki Miljković, ali kada je ona pročitala tekst, pozvala me je i rekla: “Kumo, dobila sam baladu koja je stvorena za tebe. Samo ti možeš da je izneseš.” Marina i Željko su bili istog mišljenja i, eto, dobila sam sjajnu pesmu.

Ako je suditi po interesovanju, biće da već imaš hit iako još nisi ni ušla u studio.
(smeh)… E, to se nikada ne zna.

Osim Laneta i Marine, ko su u ovom trenutku izvesni autori novih pesama?
Još nismo odradili pravac niti melodije koje će se naći na albumu. Ono što sigurno znam jeste to da Futa ne izlazi iz studija, da radi punom parom, baš kao i Romario. Ima njih još, ali ne želim da im otkrivam imena dok god ne bude sve sigurno. U svakom slučaju, ne žurim, jer mi nije u interesu da tek tako uradim album. Mišljenja sam da bez studioznog rada od bar šest meseci nema dobrog CD-a.

Kako ocenjuješ ono što je tvoj nekadašnji saradnik Mili uradio za Lepu Brenu?
Mediji su od svega toga napravili bespotrebnu frku. Mili ima izgrađen muzički stil, koji sam ja poslednjih deset godina promovisala. Na obostrano zadovoljstvo, iz naše saradnje izrodio se mali milion hitova. Mislim da su upravo zbog toga mnogi Brenine i moje pesme dovodili u vezu, iako između njih realno nema nikakve sličnosti.

Koju od Breninih pesama izdvajaš kao svoju omiljenu?
I pre nego što je album objavljen, rekla sam joj da mi se najviše sviđa “Pazi kome zavidiš”.

Priča se da su neke od pesama koje je ona snimila prvobitno pisane za tebe?
Zaista ne znam ništa o tome. Reč je o spekulaciji, jer smo nas dve različitog senzibiliteta, a i moji tekstovi su potpuno drugačiji… Sve što je urađeno, urađeno je namenski za nju, i to izuzetno kvalitetno i dobro.

Uskoro će se pojaviti spot za duetsku pesmu sa Oliverom Mandićem “Vreme za ljubav ističe”, u kojem si ćelava. Ko je tvorac te nesvakidašnje ideje?
Poznavajući mog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Olišku, spot će se verovatno pojaviti za deset godina! (smeh)… Ipak, to ne uskraćuje moju ljubav prema njemu. Smilovao se da mi donese najavu za video-klip, jer sam izgarala od radoznalosti da vidim kako je sve ispalo. Ideja je, naravno, bila njegova i moram da priznam da je genijalna. Kada mi je predložio da se slikam kao ćelava, oduševila sam se, a on još više, jer sam bez razmišljanja pristala na tako nešto.

Kad smo već kod Olivera, da li je tačno da te nagovara da tvojoj ćerki Anastasiji snimite snigl, budući da je pevački vrlo nadarena?
Istina je da je Oliška oduševljen njenim pevanjem, čak je i zaplakao kada ju je prvi put slušao. I Brega i Vlado Georgiev su bili fascinirani kada su je čuli, jer ne smemo zaboraviti da je reč o devojčici koja ima samo 11 godina.

Pretpostavljam da je sve izvesnije da će Anastasija profesionalno baviti muzikom. Kako to prihvataš?
Ostvarena sam na svim poljima na kojim jedna žena može da se ostvari, i ne spadam u ambiciozne majke. Najbitnije mi je da Anastasija i Veljko imaju srećno detinjstvo. Samim tim što odrastaju bez oca, na neki način su hendikepirani, i ono što je meni najvažnije jeste njihova sreća, a prioritet njihovo obrazovanje. Kada Tasa završi sa školovanjem, ukoliko bude želela da se bavi pevanjem, imaće moju potpunu podršku.

A Veljko? Njega uveliko karakterišu kao velikog zavodnika…
(smeh)… Veljka opasno drma pubertet!

Kako se nosiš sa time?
Imam veliku podršku roditelja, sestre i zeta. Nisam usamljena po tom pitanju, jer smo veoma kompatibilni i o svemu otvoreno pričamo. Sa nama živi i moj brat od ujaka, tako da Veljko ima mušku figuru sa kojom se može identifikovati, iako sam im ja i otac i majka. Jeste šarmantan i multitalentovan, ali još nismo pronašli ono što ga zaista zanima. Jer, Veljko je probao sve osim hokeja na travi. Peva, svira, igra, voli sport, film… Talentovan je za sve osim za pevanje.

Ovih dana ponovo je aktuelna priča o tvojoj vezi sa Vladanom Lukićem, novoizabranim predsednikom Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“. U kakvom ti je sećanju ostala ta epizoda života?
To što je bilo između nas ne može se nazvati vezom niti mladalačkom zaljubljenošću, već jednim lepim prijateljstvom.

Niste se ni simpatisali?
Bili smo klinci, roditelji su nam bili kućni prijatelji…

Bili ste mladi, lepi, zgodni…
Pa i sad smo mladi, lepi i zgodni! (smeh)… Bez šale, reč je o platonskoj vezi koja je trajala dve, tri godine. Sve je bilo slatko i ostalo mi je u najlepšem sećanju.

Jesi li mu čestitala na novoj funkciji?
Ne, nisam, jer godinama nismo u kontaktu, ali evo, čestitaću mu ovom prilikom, preko „Sveta“.

Nedavno si se na splavu “Fristajler” pojavila u društvu manekena Vladimira Vuksanovića, što je već sutradan iniciralo priče da ti je on novi dečko…
(smeh)… Pa, šta da kažem?! Iako sam već godinama u ovom poslu, još mi ne polazi za rukom da se naviknem na to što me mediji dovode u vezu sa svakim muškarcem sa kojim se družim ili izađem. To zaista veoma teško podnosim.

Bar ti pripisuju mlade, zgodne i uspešne frajere…
E, jedino to nije loše! (smeh)… Bez šale, nije to uvek prijatno. Pogotovo što je uglavnom reč o mladim ljudima, koji baš kao i ja imaju pravo na privatnost. Živo sam biće, volim da se družim, da upoznajem nove ljude, da popijem piće sa nekim bez bojazni da će me neko uslikati i pustiti mašti na volju.

Pomenute navode podgrejalo je i tvoje pojavljivanje na “Riplejevoj“ modnoj reviji, na kojoj je pistom šetao upravo Vlada. Ispada da se vas dvoje ne razdvajate…
A, Vlada je bio jedini maneken na toj reviji?! Pa zar ja nemam prava da se sa nekim družim ili je dečko trebalo da se odrekne svog manekenskog angažmana pošto ja sedim u publici? Mene niko na tom splavu ili nekom drugom mestu nije video u nekakvim intimnim situacijama koje bi ukazivale na ljubavnu vezu. Ako sedim pored nekog, to ne znači da sam mu devojka.

Kad već pominjemo manekene, kruži priča da je Filip Kapisoda odlepio za tobom…
A, to tvrde baš pouzdani medijski izvori! (smeh)… Valjda bih ja prva znala da li se nekome dopadam. Filipa sam videla dva puta u životu i uopšte nisam dobila ni najmanji razlog da poverujem u tu priču.

A šta je sa Lolom Smiljanićem? I sa njim su te pre nekoliko nedelja spojili…
Lakrdija! Šta su ljudi u stanju da izmisle… Lola i ja smo drugari.

Ipak, složićeš se da je vrhunac bio prošlog leta, kada te je jedan nedeljnik doveo u vezu sa Filipom Živojinovićem.
To je, baš kao i ovo prethodno, bilo skandalozno! Sa Brenom, Bobom, Filipom i njegovom majkom Zoricom sam u prijateljskim odnosima i ta insinuacija je u najmanju ruku bila degutantna. Nemam pojma odakle ljudima sve te stvari. A kad mi pripišu nekog, e onda krenu poređenja. Da li sam ja za njega, da li je on za mene, ko je stariji i koliko… Cela nacija bistri o tome, a meni pripadne muka… nastavak intervjua možete pročitati u novom broju “Sveta”

Izvor: Svet